Радио Беседа уживо

Актуелно Емисије
Одложено слушање
Програмска схема Архива
Светотајинско богословље је емисија о Светим Тајнама наше Свете Цркве. Према речима Светог Николе Кавасиле Црква Христова је представљена у Светим Тајнама, стога је и циљ емисије да верном слушалаштву приближи свеобухватни значај Светих Тајни, које увек бивају крунисане Светом Евхаристијом, и њихово централно место у хришћанском етосу. У оквиру емисије се трудимо да слушаоцима приближимо и објаснимо све сегменте благодатног Светотајинског живота у Цркви Христовој. Аутор емисије: Катихета Бранислав Илић. Водитељ емисије: Мирјана Бановић.

Тумачење Литургије - Светиње светима (шездесет трећа емисија)

"Светиње Светима"! Са овим речима и такође са одговором верника - "Један је Свет, један Господ Исус Христос..." - сва људска резоновања се завршавају. Светиња Тела и Крви Христове само су за оне који су свети. А нико није свет осим једнога Господа Исуса Христа. И тако, на нивоу бедне људске "достојности" врата су затворена. Нема ништа што можемо да понудимо и што би нас учинило "достојним" овог Светог Дара. Ништа, заиста, осим светости Сâмога Христа, коју је у својој бескрајној љубави и милости дао и нама, чинећи нас "изабраним родом, царским свештенством, светим народом" (1Петр.2,9). Његова Светост, а не наша, чини нас светим, па тако и "достојним" да се приближимо и примимо Свете Дарове. Свети Никола Кавасила сликовито приближава ову велику тајну и каже: "То је као када многа огледала поставиш на сунце, те свако од њих блиста и баца зраке, па ти се чини као да многа сунца видиш; а у ствари, једно је Сунце које у свима њима блиста. Тако се и Он, Који је једини свети и Који се кроз Причешће излива у вернике, види у многим душама и многе чини анђелима, а ипак је један, и једини Свети". Управо о овом важном возгласу и свештеном тренутку, говорили смо у оквиру шездесет треће емисије "Светотајинско богословље". Аутор емисије: Катихета Бранислав Илић
10.7.2019.

str.9465
Светотајинско богословље Детаљније


Тумачење Литургије – Анафора (педесет девета емисија)

Циљ наше педесет девете емисије "Светотајинско богословље" је покушај сагледавања различитих аспеката истог догађаја који се дешава у Анафори, без обзира на њену структуру. Иако видно неистакнут моменат који би указивао на Вазнесење (асцендентна епиклеза), у Византијским Литургијама се истицањем десцендентне епиклезе не оставља простор за рашчлањавање догађаја из икономије спасења, јер је сада Христос исти и Васкрсли, и који се вазнео на Небо, и којим се верни причешћују. Јасним истицањем да се претварање светих Дарова врши силом и дејством Светога Духа истовремено се означава и Васкрсење и Вазнесење и Педесетница. Овом емисијом започињемо тумачење централног дела Свете Литургије - Анафоре, о којој ћемо говорити и нашој следећој емисији. Аутор емисије: Катихета Бранислав Илић
12.6.2019.

str.9383
Светотајинско богословље Детаљније


Тумачење Литургије – сугуба јектенија и јектенија за оглашене (педесет пета емисија)

Сугуба јектенија, представља низ прозби, које произноси ђакон. За разлику од велике јектеније, код сугубе јектеније, ђакон најпре назначава народу одговор и подстиче га на усрдно мољење; затим се ђакон обраћа непосредно Богу низом прозби којима се призива милосрђе Божје. Свака прозба се завршава са три глагола усрдног мољења којима се истиче молитвена приљежност.Након сугубе јектеније, произноси се јектенија за оглашене. Отпуст оглашених је чин љубави Цркве да се заштите они који се још нису родили у Христу. Према речима једног од отаца и учитеља Цркве, оглашени су нерођени замеци мајке Цркве. Они се кроз катихезу развијају и постепено попримају коначни облик све до „божанског порођаја“, до светог Крштења. Свети Принос је царска Гозба. Они који се још нису оденули у свечану сватовску одежду која им се дарива на светом Крштењу, удаљују се из простора у коме се чинодејствује божанствена Евхаристија. Ово су теме о којима смо говорили у оквиру педесет пете емисије "Светотајинско богословље". Аутор емисије: Катихета Бранислав Илић
15.5.2019.

str.9255
Светотајинско богословље Детаљније


Тумачење Литургије - Мали вход и Трисвета песма (педесет прва емисија)

Део Божанствене Литургије од химне „Јединородни Сине и Логосе Божји…“ до Малог входа приказује земаљски живот Господа нашег Исуса Христа до Његовог јављања народу, Његов живот који је провео у скривености Назарета. Мали вход представља крштење и почетак Спаситељеве проповеди. На Малом входу носе свећу, иза ње Јеванђеље, а затим иде свештеник. Свећа означава претечу Господњег, Јована Крститеља. Јеванђеље означава сâмога Исуса Христа. „Господу се помолимо“ – возглашава ђакон који носи Јеванђеље. Он га подиже увис, у славу Свете Тројице која се јавила при крштењу Господа Исуса Христа. Зауставивши се на царским дверима, ђакон објављује: „Премудрост, смерно стојмо!“ – и прави Јеванђељем знак крста. Тај тренутак је сећање на крштење Господње. Реч „премудрост“ нас подсећа да је та тајна – тајна богојављења, недоступна нашем људском разуму. Речима пак „смерно стојмо“ призивају се сви слаби, лењи, они који немарно стоје на пажљиво и побожно слушање Литургије. У оквиру емисију говорили смо и о Трисветој песми. Трисвета песма узета је од ангела и из књиге свештених псалама пророка Давида. Но, сабрала ју је Црква Христова и посветила Светој Тројици. Реч Свети, узвикнута три пута, припада ангелима (Иса 6,3 и Отк. 4,8), док речи Боже, крепки и бесмртни, припадају блаженом Давиду, који каже: Жедна је душа моја Бога живога (Пс. 41,3). Прихватање те прве речи и спајање са овим другима, као и додавање прозбе помилуј нас, дело је Цркве, оних који једнога Бога познају и проповедају као Тројицу; а то открива, с једне стране, да постоји сагласје Старога Завета са Новим, а са друге, да су са јављањем Христовим, небеским и земаљским, ангели и људи постали једна Црква и један сабор. Аутор емисије: Катихета Бранислав Илић
17.4.2019.

str.9135
Светотајинско богословље Детаљније


Тумачење Литургије – Почетни возглас „Благословено Царство…ˮ (четрдесет седма емисија)

Света Литургија почиње доксолошким величањем Свете Тројице: Благословено Царство Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек и у векове векова. Амин. Пред тим возгласом литург, узевши у руке свето Еванђеље, осењује њиме крстолико свети престо. Ова свештена радња свакако није случајна, она има дубок смисао: Свето Еванђеље је символ сâмог Господа Исуса Христа. Крст је оруђе нашег спасења. Правећи знамење крста светим Еванђељем, презвитер као да говори да нас је Господ наш Исус Христос крсним путем и смрћу Својом спасао, отворио нам благословено Царство које се помиње и у следећим возгласима који су присутни на Светој Литургији. Литургија је Царство Божје овде и сада. Она је стварност Светотројичног присуства у простору и времену, освећени и преображени тренутак садашњости, нови квалитет живота у коме је сабрана сва прошлост и будућност, оно што је било, јесте и што ће бити. То је тај чудесни и величанствени смисао и димензија Литургије, која у видљивом, опипљивом, чулном и пропадљивом пројављује и објављује Невидљивог, Неопипљивог и Вечног Бога – Оца кроз Сина, у Духу Светоме. У оквиру четрдесет седме емисије "Светотајинско богословље" указали смо на све сегменте и символе који су везани за почетни литургијски возглас. Аутор емисије: Катихета Бранислав Илић
20.3.2019.

str.8900
Светотајинско богословље Детаљније


Тумачење Литургије – вино као евхаристијски принос (четрдесет трећа емисија)

Изузев хлеба, у низу мистагошких новозаветних икона које символично наглашавају актуелност времена, жртвоприношења Јагњета Новог Завета, изваја се на свој начин и помен вина. Руководећи се приликом сликовитог описа наступајућег Царства небеског, Господ наш Исус Христос изабира, нимало случајно, управо плод винове лозе, што ће рећи, један од најдрагоценијих приноса човека, како би објавио близину остварења пророчке најаве о гозби Премудрости Божје. Најупечатљивија евнађелска перикопа у којој налазимо помен вина, јесте управо свадба и Кани Галилејској и прво чудо Христово. После ломљења и давања хлеба Новога Завета апостолима, Господ Христос са Сионске трпезе узима принос вина, помешаног са водом, који је уливан у нарочиту чашу и уз претходно благодарење, изговара речи у којима се попут хлеба, препознаје установљени карактер Светајне новозаветног богослужења. У оквиру четрдесет треће емисије "Светотајинско богословље" посветили смо пажњу на вино као евхаристијском приносу, и тиме ћемо окончати нашу умну припрему која нам је потребна за разумевање чина Светог Предложења (Проскомидије). Аутор емисије: Катихета Бранислав Илић
20.2.2019.

str.8803
Светотајинско богословље Детаљније


Света Евхаристија као центар хришћанског живота - четврти део (тридесет девета емисија)

У Светој Евхаристији земља већ овде и сада постаје небо: „Јер je сада на земљи могуће видети Тело Цара Небеског“, примећује Златоуст. Међутим, то није самодовољно физичко, природно чудо, није само преобраћење вештаства. Јер се евхаристијско чудо савршава човека ради и савршава се кроз човечанску природу Оваплоћеног Логоса. Евхаристија je „лек бесмртности“, по изразу још светог Игњатија Антиохијског – „лек живота, лек нетрулежности“. То је нетрулежна и бесмртна храна човекова. Света Евхаристија je католичанска (саборна) тајна, тајна мира и љубави, и зато – тајна јединства. Ово су само неке од теме о који смо промишљали и разговарали у тридесет деветој емисији "Светотајинско богословље". Аутор емисије: Катихета Бранислав Илић
23.1.2019.

str.8718
Светотајинско богословље Детаљније


Свештеничка породица као домаћа црква (тридесет пета емисија)

Завршавајући циклус емисија посвећених Светој Тајни свештенства, у нашој тридесет петој емисији говорили смо о породици православног свештеника као домаћој цркви. Породица се од самог почетка рађа за Цркву. Црква тајном брака и животом у Христу препорађа породицу, утврђује је у вечну грађевину која је Тело Христово чији смо ми удови. Божанска бесконачна и неизмерна љубав, која се открива у Христу, мера је безмерне љубави у породици. Мера љубави је увек и мера жртве. То важи за божанску, али важи и за човечанску љубав. У својој посланици Титу свети апостол Павле пише да свештеник може да буде само онај ко је “без мане, једне жене муж, и има децу верујућу, којој не приговарају да су разуздана или непокорна”. Више него иједна друга, свештеничка породица је дужна да буде домаћа црква. Његова сопствена породица је прва и најближа паства, а он за њу – пастир, који у породици, пре свега, врши морални и духовни утицај, извршавајући речи Светога Апостола: “Ако ко не уме својим домом управљати, како ће се моћи старати за Цркву Божију? (1. Тим. 3:5)”. Аутор емисије: Катихета Бранислав Илић
27.12.2018.

str.8625
Светотајинско богословље Детаљније


Тумачење хиротесије у чин чтеца и ипођакона (тридесет прва емисија)

У првом делу тридесет прве емисије "Светотајинско богословље" говорили смо о древним црквенослужитељским службама: аколутима, заклињачима и вратарима. Посебну пажњу смо посветили на тумачење данашњег чина хиротесије у црквенослужитељске степене чтеца и ипођакона. Хиротесија (рукопроизвођење) како у чин чтеца, тако и у чин ипођакона, обавља се изван светог олтара и пре почетка Божанствене Евхаристије. Поред молитвеног дела, саставни део хиротесије у чин чтеца јесте и крстообразно пострижење косе које на символичан начин указује да се ступањем у први степен свештенства (чин чтеца) васцело биће предаје на службу Богу. Хиротесију у чин ипођакона карактерише једна молитва у којој се епископ усрдно моли да Господ новог ипођакона сачува у беспрекорном животу и покаже га као плодну маслину која доноси плодове врлина које на савршен начин красе васцела бића оних који се налазе у клиру, али и васколиког народа Божјег као царског свештенства. Аутор емисије: Катихета Бранислав Илић
25.11.2018.

str.8462
Светотајинско богословље Детаљније


Тумачење хиротоније у свештени презвитерски чин (двадесет седма емисија)

Двадесет седма емисија "Светотајинско богословље" посвећена је тумачењу хиротоније у свештени презвитерски чин. На самом почетку указали смо да се ова хиротонија увек савршава искључиво на потпуним Литургијама Светог Јована Златоуста или Светог Василија Великог, док на Литургији Пређеосвећених дарова није могуће савршавати хиротонију у чин презвитера. Молитва хиротоније у овај свештени степен указује да презвитер благодаћу Божијом стоји непорочно пред Жртвеником Господњим, али и да његова узвишена служба подразумева проповедање речи Божије и приношење дарова и жртава духовних. Тумачење у данашњој емисији употпунили су и звучни прилози са хиротоније у презвитерски чин. Поред тумачења чина хиротоније, у оквиру ове емисије потрудили смо се да приближимо улогу презвитера као свештенослужитеља и савршитеља Светих тајни којима бивамо укрепљивани у заједници са Господом нашим. Аутор емисије: Катихета Бранислав Илић
24.10.2018.

str.8343
Светотајинско богословље Детаљније


Епископ - икона Христова у Евхаристији (двадесет трећа емисија)

Централна тема двадесет треће емисије "Светотајинско богословље", била је епископска служба са посебним нагласком на епископа који ваистину јесте икона Христова у Светој Евхаристији. Иконизовање Христа у евхаристији означава да је епископство директно повезано са Христовом службом. Христос, кога епископ представља у пуноћи на Литургији, исти је Христос који светотајински присуствује у Цркви и своју пуноћу и испуњење налази у литургијском сабрању, јер један је Господ и једна је вера у Господа нашег. Служба епископа сагледана је у извршавању дела спасења које је започео Господ и она се тачно у својој пуноћи управо извршава у Литургији Цркве. Христос се у евхаристијском покрету Цркве идентификује, препознаје, открива Духом Светим у епископу и на тај начин епископ постаје узрок живота црквене заједнице. По речима Светог Атанасија Великог: без епископа као предстојатеља Литургије, не можемо говорити нити о Цркви нити о спасењу у Христу. Јер, као што се Христос огледа у Оцу, тако исто и епископ, који је икона Христова, може да каже да чини дело Христово, бивајући у потпуности огледало или икона Христова. Аутор емисије: Катихета Бранислав Илић
3.10.2018.

str.8164
Светотајинско богословље Детаљније


Тумачење чина Свете Тајне брака – пети део (деветнаеста емисија)

Нашу деветнаесту емисију "Светотајинско богословље", усмерили смо на тему последовањâ разрешења венаца и обручења. Указали смо да је чин разрешења (скидања) венаца садржан од две молитве у којима се презвитер усрдно моли да Господ благослови брак и да њихову брачну заједницу сачува у целомудрености, љубави и честитости. Нагласили смо да је у првим временима овај чин савршаван у дому младенаца у осми дан по венчању, док се данас врши у оквиру последовања Свете Тајне брака. Наш разговор о обручењу утемељили смо на Светописамским сведочанствима: У Матејевом еванђељу помиње се обручење Маријино и Јосифово које је сходно природи ствари било засновано на јудејском обичају. У Старом Завету под обручењем или веридбом сматрало се дато обећање за ступање у брак мушкарца и жене, уз које су следили међусобни целив и упознавање родитеља. У Старом Завету има свега неколико таквих помена: Заручење Исака и Ревеке, Јакова и Рахиље, као и Товије и Саре. Аутор емисије: Катихета Бранислав Илић
6.7.2018.

str.7889
Светотајинско богословље Детаљније


Тумачење чина Свете Тајне брака - први део (петнаеста емисија)

У петнаестој емисији "Светотајинско богословље" изнели смо древно тумачење чина Свете Тајне брака у Барберинском евхологиону из осмог века, као и у Синајском молитвослову из 9-10. века. Посебан нагласак стављен је на Светотајинску нераскидивост Свете Тајне брака и Свете Евхаристије. У том духу изнели смо сведочанства о савршавању аколутије Свете Тајне брака у склопу Литургије Пређеосвећених дарова, као и свештеној пракси причешћивања младенаца Пређеосвећеним светим даровима, пракси која је у великој мери утицала на развој чина и поретка Свете Тајне брака. Аутор емисије: Катихета Бранислав Илић
25.5.2018.

str.7756
Светотајинско богословље Детаљније


Тумачење чина Свете Тајне крштења - други део (једанаеста емисија)

Освећење воде на почетку Свете Тајне крштења открива и показује органску природу крштења, открива крштенску везу са овим светом и материјом, али и са васцелим животом у свим његовим пројавама. Са друге стране, један исти јелеј радости помазује и крштенску воду и тело крштаваног ради помирења са Богом и у Богу. Ово су само неке од тема о којима говоримо у нашој једанаестој емисији "Светотајинско богословље". Аутор емисије: Катихета Бранислав Илић
21.4.2018.

str.7571
Светотајинско богословље Детаљније


Припрема за Свету Тајну крштења - трећи део (седма емисија)

У седмој емисији "Светотајинско богословље" наствљамо да говоримо о припреми за Свету Тајну крштења. У периоду четвртог и петог века саставни део припреме за крштење било је и испитивање оних који се припремају да приме ову Свету Тајну. Поред испитивања, предкрштењска припрема у овом свештеном периоду Цркве подразумевала је уписивање у књигу Цркве, имена онога који се васцелим својим бићем припрема за Свето Просветљење, али и име његовог воспријемника (кума). Сва наведена сведочанства о којима детаљније говоримо у новом издању емисије "Светотајинско богословље", само указују да је припрема за крштење један поступан и слојевит освештани пут који води ка благословеном циљу. Аутор емисије: Катихета Бранислав Илић
16.3.2018.

str.7447
Светотајинско богословље Детаљније


Света Евхаристија - извор и врхунац Светих Тајни (трећа емисија)

У трећој емисији "Светотајинско богословље" посебну пажњу смо посветили Светој Евхаристији као извору и врхунцу Светих Тајни. У новом издању емисије говоримо и на који начин све Свете Тајне за свој извор и врхунац имају Свету Литургију и због чега је значајно да савршавање Светих Тајни увек буде у нераскидивој вези са Светом Литургијом. Пажња је посвећена и питању поновног васпостављања благословене и освештане праксе савршавања Светих Тајни у склопу Свете Литургије. Аутор емисије: Катихета Бранислав Илић
20.2.2018.

str.7345
Светотајинско богословље Детаљније


Тумачење Литургије - освећење Дарова (шездесет друга емисија)

Епиклеза је врхунећа тачка молитве Анафоре, када се заједница, свештеном молитвом, обраћа Богу Оцу да ниспошље Духа Светога ради претварања Дарова у Тело и Крв прослављенога Христа ради освећења верних. У православној Литургији, освећење Дарова врши се молитвом призива Светога Духа која следи одмах после речи установе Евхаристије, о којима смо говорили у нашој претходној емисији. Поред освећења дарова, у овом издању емисије "Светотајинско богословље" тумачили смо молитвено помињање Пресвете Богородице, као и усрдне молитве које упућујемо свима светима у оквиру ходатајствене молитве. Божанствену Евхаристију приносимо за све свете, а особито за Пресвету Богородицу. Прво да бисмо им указали част, а друго, да бисмо заблагодарили Богу што нам их је подарио да нас заступају на наше спасење. Сви светитељи, али особито Пресвета Богородица, јесте сама по себи човеково благодарење Богу за Његова доброчинства. Данашња емисија крунисана објашњењем јектеније пред молитву Господњу. Аутор емисије: Катихета Бранислав Илић
3.7.2019.

str.9450
Светотајинско богословље Детаљније


Тумачење Литургије - Целив љубави и Символ вере (педесет осма емисија)

Педесет осма емисија "Светотајинско богословље" посвећена је теми литургијског целива љубави и саборног исповедања вере. Хришћански етос утемељен је на нелицемерној љубави и непоколебивој вери. Пре сâме молитве Анафоре пред литургијску заједницу износи се исповедање љубави и исповедање вере, као предуслов за учешће у Тајни над тајнама. Љубав на коју смо позвани, своју суштину, свој почетак и крај налази у личности Очовеченог Логоса Божијег који ваистину и јесте једина истинска љубав и извор сваке љубави. Наше учешће у Литургији подразумева одређене припреме, а основна припрема је љубав према Богу и ближњима која је и предуслов за литургијско исповедање вере. Није могуће исповедити веру, ако претходно међусобно не исповедамо хришћанску љубав на коју нас и сâм Спаситељ позива. Искрено исповедање вере никако није могуће ако нисмо испуњени љубављу према Богом и ближњима, јер волети неког значи и веровати у њега. После исповедања свог јединства у љубави, ми у Символу вере изражавамо и јединство у вери. Јединство Цркве није делимично и ограничено, оно је јединство божански откривене Истине. Онај ко ово не прихвата, не може припадати Цркви због тога што нешто друго претпоставља и сматра Истином. Исповедање љубави и вере на Литургији, јесу величање свих дела Божјих и изражавају човекову захвалност и благодарење за сва доброчинства које је Бог учинио нама. Аутор емисије: Катихета Бранислав Илић
5.6.2019.

str.9355
Светотајинско богословље Детаљније


Тумачење Литургије - Проповед као саставни део Литургије речи (педесет четврта емисија)

Реч Божја, силом Светога Духа, налазила је у свим временима пут до срдаца њених слушалаца како би их узрастала у меру раста пуноће Христове. Уосталом, оваплоћени Логос Божји и јесте центар и смисао и пуноћа целокупне мисије и послања Цркве у свету те, стога за проповед Христос не може бити ништа мање од онога што је Он за веру Цркве. Црква из њега црпи своје постојање, захваљујући њему живи, Његовим Телом и Крвљу се храни и освећује, и Њиме се нада слави и бесмртном животу у будућем веку. Дакле, почетни и крајњи циљ литургијске проповеди јесте благовест о Царству Божјем. Кроз проповед остварује се Божје деловање. Оно је слично деловању Светих Тајни, јер је део оне божанске тајне којом Бог извршава човеково избављење од греха. Проповедништво је од велике важности за ширење Царства Божјег на земљи, тј. Бог је изабрао проповедање као пут којим његова објава долази до сваког људског бића. У том смислу, проповедник је оруђе проповедања. Бог се служи проповедником да људима саопшти своју реч. О проповеди као саставном делу Литургије речи послушајте у педесет четвртој емисији "Светотајинско богословље". Аутор емисије: Катихета Бранислав Илић
8.5.2019.

str.9223
Светотајинско богословље Детаљније


Тумачење Литургије - Антифони (педесета емисија)

Садржај педесете емисије "Светотајинско богословље" био је посвећен теми антифона који чине саставни део првог дела Литургије - Литургије речи. Након Велике јектеније певају се антифони. Антифон је наизменично певање (или читање) стихова из псалама у десној и левој певници. Стиховима Старог завета додају се песме Новог завета. Овим сједињавањем оба завета, Старог и Новог, приказује се јединство људи, који заједничком хвалом славе и хвале моћ и доброту Божију. Према литургијском времену постоје три врсте антифона на Литургији и то су: 1. антифони свакидашњи. 2. антифони васкрсни или изобразитељни, и 3. антифони празнични. Света Литургија од почетка до краја приказује идеју и дело искупљења рода људског, отуда и поједине радње Свете литургије имају своје значење које се односи на поједине догађаје из дела спасења. Тако певање псалама у почетку Свете литургије означава прво време Оваплоћења, тј. утеловљења Христова. У другом делу емисије пажњу смо посветили свакодневним антифонима и њиховом историјском развоју, као и изменама и надограђивањима која су се у погледу антифона збила у току освештане историје Цркве Христове. Аутор емисије: Катихета Бранислав Илић
10.4.2019.

str.9105
Светотајинско богословље Детаљније


Тумачење Литургије – Проскомидија - трећи део (четрдесет шеста емисија)

У оквиру четрдесет шесте емисије "Светотајинско богословље" говорили смо о завршном делу чина Проскомидије. Указали смо да тамјан символизује дах Духа Божјег. Презвитер и ђакон приказују небеске житеље који су са страхом угледали рођење Спаситеља света. Презвитер, окадивши покрива покровцем свети хлеб и дискос с речима: „Господ се зацари, у лепоту се обуче…“ Другим покровцем покрива путир говорећи: „Врлина Твоја, Христе покри небеса, и хвале Твоје пуна је сва земља“. Најзад воздухом, окадивши га, презвитер покрива путир и дискос, говорећи: „Закрили нас, Господе, окриљем крила Твојих; одагнај од нас сваког непријатеља и противника; умири живот наш; Господе, помилуј нас и свет Твој, и спаси душе наше као добар и Човекољубив“. Ти покривци приказују у исто време пелене којима је био повијен Богомладенац и погребну плаштаницу којом је био обавијен Христос Спаситељ приликом погребења. Тако се у проскомидији помињу два највећа догађаја: Рођење Христово и Његова крсна смрт, страдања Његова. Они се помињу као у предсказању; у проскомидији Црква као да нам говори: родио се Христос – и то ради чега? Ради тога да би нас Својим страдањима спасао. У проскомидији се углавном помиње Рођење Спаситељево. У то време када презвитер кади покривене воздухом дискос и путир, он као да у облаку анђела види рођеног Сина Божијег и у усхићењу узвикује три пута: „Благословен Бог наш, Који је тако благоизволи; слава Ти“. Ту се приказује запањеност анђела пред неизрецивом тајном човекољубља Божијег. Сами анђели су запањени рођењем Богочовека. Аутор емисије: Катихета Бранислав Илић
13.3.2019.

str.8877
Светотајинско богословље Детаљније


Тумачење Литургије - хлеб као евхаристијски принос (четрдесет друга емисија)

Хлеб као принос представља првину људског живота и основну храну којом се одржава живот свакога од нас. Људско бивствовање незамисливо је без жртвоприношења, као центарлног догађаја богослужбеног живота подразумевајући свагда уз приношење одређеног приноса, приношење целокупног живота. Наш живот у својој свеобухватности бива показиван кроз хлеб, а на то нас подсећају речи Светих Апостолâ: Једосмо и писмо по Његовом (Христовом) васкрсењу како би на видљив начин доказали да су видели живог Спаситеља. Приносећи првину хлеба ми на принос приносимо свој живот и целога себе. У оквиру чертдесет друге емисије "Светотајинско богословље" нашу пажњи посветили смо управо значају приноса, са посебним нагласком на хлеб као евхаристијски принос. Аутор емисије: Катихета Бранислав Илић
13.2.2019.

str.8779
Светотајинско богословље Детаљније


Света Евхаристија као центар хришћанског живота - трећи део (тридесет осма емисија)

Ако би се све тајне вере хришћанске, све тајне Новога Завета, Завета Богочовека Христа, и све тајне Цркве Христове, Цркве Богочовекове, могле свести на једну тајну, онда је та тајна – света тајна Евхаристије, Света Литургија Цркве. Она нам објављује и даје васцелог Господа Христа у свом чудесном богатству и раскошју Његове Богочовечанске Личности и Његовог Богочовечанског тела, које је Црква. Тајна нашега спасења најбоље се остварује у светој Литургији која се јавља центром целокупног црквеног живота. То је тајна над тајнама, темељ и круна живота сваког православног хришћанина, у којој ми на један тајанствен и савршен начин спознајмо сâмога Бога и своју духовну реалност. Божанствена литургија је пре свега дар Божије љубави кроз који ми општимо и заједничаримо са Богом, и такође отварамо и врата Царства небеског. О овој небоземној и спасоносној Тајни говорили смо у тридесет осмој емисији "Светотајинско богословље". Аутор емисије: Катихета Бранислав Илић
16.1.2019.

str.8695
Светотајинско богословље Детаљније


Царско свештенство – богослужбена улога верног народа Божјег (тридесет четврта емисија)

У тридесет четвртој емисији "Светотајинско богословље" говорили смо о Царском свештенству и богослужбеној улози верног народа Божјег, нагласивши да је целокупна Црква јерархијска, као тело Христово и храм Светога Духа. Богочовек Исус Христос, као Првосвештеник по чину Мелхиседекову, јесте „кључ“ за разумевање тајне Царског Свештенства и Светотајинског свештенства. По учењу наше Свете Цркве, тајну лаика, односно, Царског свештенства треба посматрати кроз призму литургијског, односно, евхаристијског сабрања, кроз тајну Цркве Божје. Црква Христова не може да постоји без рукоположених свештеника (Светотајинског свештенства), нити без лаика (Царског свештенства), већ је Црква Христова једна целина, мистично Тело Христово у чијем организму сваки члан (уд) има одређену свештену улогу (службу). Аутор емисије: Катихета Бранислав Илић
8.12.2018.

str.8525
Светотајинско богословље Детаљније


Црквенослужитељске службе – чтец и ипођакон (тридесета емисија)

У свештенство хиротесије (црквенослужитељске службе) сада спадају: појци, чтечеви и ипођакони, а у старини још: аколути, ексорцисти, свећеносци, вратари, као и ђаконисе и презвитиде. Служба чтеца подразумева читање Светог Писма, из Старог и Новог Завета. У првим временима из Старог Завета читао је све књиге, а из Новог Завета Дела апостолска и посланице. Ипођакони су у почетку за време савршавања Свете Литургије стајали поред западних врата храма. Временом служба ипођакона добија нови облик, где они постају прислужитељи у светом олтару, о чему сведочи Свети Симеон Солунски: "Ипођакон стоји код врата и са сваком пажњом пази на оне који улазе и излазе из храма за време светог богослужења. Он својим рукама додирује и припрема пре Литургије (празне) свете сасуде". У оквиру тридесете емисије "Светотајинско богословље" говорили смо и о историјском развоју одјејанија које црквенослужитељи носе на светом богослужењу. Аутор емисије: Катихета Бранислав Илић
17.11.2018.

str.8438
Светотајинско богословље Детаљније


Служба презвитера (двадесет шеста емисија)

Двадесет шеста емисија "Светотајинско богословље" посвећена је служби презвитера. Ослањајући се на богато црквено искуство и богословску мисао, нагласили смо узвишеност презвитерске службе која је по речима Светог Јована Златоуста већа и од царске власти и од ангелског служења. Презвитер је свагдашњи апостолски учитељ речју и делом, лекар и исцелитељ душевних рана, утешитељ телесних и животних невоља свих поверених му људи, и васцелог народа Божијег. Он бивајући удостојен узвишеног презвитерског служења нема никакве присилне власти, он је пастир речи Божије, и осим тога он друге власти нема. Аутор емисије: Катихета Бранислав Илић
18.10.2018.

str.8303
Светотајинско богословље Детаљније


Старозаветно и новозаветно свештенство – Христос једини истински Првосвештеник (двадесет друга емисија)

Двадесет другу емисију "Светотајинско богословље" обележила је тема старозаветног свештенства и поимање новозаветног свештенства у личности Господа нашег Исуса Христа Великог и вечног Архијереја. Централни моменат старозаветног богослужења било је жртвоприношење које је требало стално да подсећа људе на њихову кривицу пред Богом, на првородни грех који их је оптерећивао, и на то да Бог може да чује и прими њихове молитве само због оне жртве коју ће за искупљење њихових грехова касније да принесе Спаситељ света, Месија-Христос, Који треба да дође у свет и искупи људски род. На тај начин, богослужење је за изабрани народ имало утешитељну снагу, и то не само по себи, него зато што је представљало праслику оне жртве коју је једном требало да принесе Богочовек, Господ наш Исус Христос, који је разапет на крсту за грехе васцелог света. Својим страдањем, Христос се показао Великим и јединим истинским Првосвештеником чиме је означио крај старозаветне улоге првосвештеникâ и жртвоприношења, а увео нови и бољи савез Бога са васцелим људским родом, чиме је донео опроштење грехова до краја века, насупрот левитском свештенству и жртвоприношењу. Аутор емисије: Катихета Бранислав Илић
26.9.2018.

str.8144
Светотајинско богословље Детаљније


Тумачење чина Свете Тајне брака – четврти део (осамнаеста емисија)

Тумачећи савремено последовање Свете Тајне брака у осамнаестој емисији "Светотајинско богословље" посебну пажњу смо посветили символици венаца који се стављају на главе младенаца, нагласивши да су бројне символике ових венаца, али тумачење које преовладава је да ови венци символизују венце мучеништва, тачније, венце који младенце побуђују на жртвену љубав која треба да буде центар у њиховом заједничком животу. Еванђелске перикопе које бивају читане приликом савршавања ове Свете Тајне, собом носе поуку младенцима за њихов заједнички живот. Апостол Павле језгровито говори о односу мушкарца и жене, кроз брачну заједницу, где пореди тај брак са односом Христа и Цркве. Претварајући воду у вино, он показује шта је циљ заједнице, где користи воду као символ пролазности и символ овога света, а користи вино као символ вечности, као символ љубави. Аутор емисије: Катихета Бранислав Илић
30.6.2018.

str.7874
Светотајинско богословље Детаљније


Света Тајна брака (четрнаеста емисија)

Брак се у Православној Цркви сматра најстаријом установом божанског права, јер је уведен истовремено са стварањем првих људи, Адама и Еве (1Мој. 2, 23). Ово јединство од почетка је повезано не само са духовном заједницом супружанског пара, мушкарца и жене, него и са могућношћу продужавања живота људског рода. На тај начин, брак човека и жене, који је благословен у Рају, представља Свету Тајну која се помиње у Новом Завету када је Христос савршио „прво чудо“. Света Тајна нераскидиве везе човека и жене слика је јединства Христа и Цркве (Еф. 5, 32). У нашој четрнаестој емисији "Светотајинско богословље" говорили смо уопште о Светој Тајни брака и њеном благословеном и благодатном значају у хришћанском животу. На послетку ове емисије осврнули смо се и на кризу светиње брака и породице са којом смо суочени. Аутор емисије: Катихета Бранислав Илић
21.5.2018.

str.7723
Светотајинско богословље Детаљније


Тумачење чина Свете Тајне крштења - први део (десета емисија)

У десетој емисији "Светотајинско богословље" тумачимо први део чина Свете Тајне крштења. Овај први део аколутије Светог просветљења сагледан је у неколико припремних чинова (полагање руке, заклињачке молитве, одрицање од сатане, присаједињење Христу, исповедање вере и поклоњење Светој Тројици) који на савршен начин крштаваног воде ка крштењској купељи и искуству смрти, Васкрсења и рађања у новом животу. Аутор емисије: Катихета Бранислав Илић
15.4.2018.

str.7547
Светотајинско богословље Детаљније


Припрема за Свету Тајну крштења - други део (шеста емисија)

У шестој емисији "Светотајинско богословље" настављамо да говоримо о поступној припреми за Свету Тајну крштења. Други ступањ ове предкрштењске припреме сагледан је у изгнању нечистих духова из онога који се припрема за Свето просветљење. На основу древних сведочанства говорили смо о начину припреме за Свето крштење од првог до трећег века, али и о освештаној и благословеној вези Свете четрдесетнице са припремом за ову Свету Тајну у којој се рађамо за живот Вечни. У другом делу емисије пажњу смо посветили сведочанствима о предкрштењској припреми у четвртом и петом веку. Аутор емисије: Катихета Бранислав Илић
8.3.2018.

str.7413
Светотајинско богословље Детаљније


Светоотачке основе православног учења о Тајнама (друга емисија)

У другој емисији "Светотајинско богословље", своју пажњу посветили смо Светоотачким основама православног учења о Тајнама. У оквиру емисије указали смо да су Свете Тајне саме по себи чин који преображава, као и да без Светих Тајни не може бити истинског живота у Христу. У овој емисији дали смо одговор и ко је савршитељ Светих Тајни, а у духу Светоотачких поука подсетили смо да је погрешно ограничавање Светих Тајни на број седам. Аутор емисије: Катихета Бранислав Илић
15.2.2018.

str.7241
Светотајинско богословље Детаљније


Тумачење Литургије – Твоје од твојих… (шездесет прва емисија)

У оквиру шездесет прве емисије "Светотајинско богословље", говорили смо о победничкој ангелској песми и молитви која следи након њеног појања. Победничка песма се састоји од трисвете ангелске песме коју је чуо пророк Исаија када је био призван у пророчко достојанство и песме с којом је народ у светом Граду дочекао Богочовека. Певајући ову песму на божанственој Литургији, подражавамо ангеле и у исти мах и народ светога Града. Певамо и славимо Тројичног Господа и дочекујемо Цара над царевима, Који долази на заклање, да би се раздао за храну вернима. У том духу, посебно смо истакли да је Божанствена Евхаристија тајна Христове крсне жртве. Према томе, заједничарећи у тој Тајни кушамо плодове Христовог жртвоприношења. Христовим Крстом уништена је смрт, подарено нам је васкрсење, отворене су рајске двери и постали смо чеда Божија. Аутор емисије: Катихета Бранислав Илић
26.6.2019.

str.9428
Светотајинско богословље Детаљније


Тумачење Литургије – Велики вход (педесет седма емисија)

Да би литург у својим рукама држао часне Дарове неопходно је да дубоко у себи осећа покајање и да приђе Жртвенику као блудни син. Псалам покајања, који изговара литург док кади, скрушено изговарање тропара, клањање светом Жртвенику и светом Предложењу, тражење опроштаја од Бога и од саслужитеља, као и од народа, све то открива срце скрушено (Пс. 50,19). Велики вход може представљати и последње јављање Христово, кад се нарочито распалила мржња Јевреја према Њему и кад је предузео путовање из земље Својих предака ка Јерусалиму, у којем је требало да поднесе жртву. Тада је ушао у град на магарцу, уз пратњу и појање мноштва народа. За време малог входа литург је покрио лице светим Еванђељем, чиме је требало да символише Христа који је дошао да проповеда. Током Великог входа литург заклања лице Даровима које приноси, што треба да иконизује Христа Који се успиње на Голготу да би се жртвовао. Херувимска песма, свеће, рипиде, као и све остало што приличи свештености Великог входа, помаже нам да доживимо Христов долазак. Открива нам, поред тога и улазак Светих и свих праведника, који улазе заједно са Светим над Светима. О сему наведеном, као и другим питањима о која се тичу Великог входа, говорили смо у педесет седмој емисији "Светотајинско богословље". Аутор емисије: Катихета Бранислав Илић
29.5.2019.

str.9315
Светотајинско богословље Детаљније


Тумачење Литургије – Светописамска чтенија - други део (педесет трећа емисија)

Библија је реч Божија, а Света Литургија представља речи упућене Богу које су потекле из Библије или које су њом инспирисане (Оче наш, библијске песме, псалми). И сама Анафора, поготово Анафора Светог Василија, саткана је од библијских тема и мотива. Дакле, Библија је на обе стране. Црква одговара Божијим речима. Размена речи је слика размене срдаца, живота. У првом делу Реч долази од Бога, а у другом се враћа Богу. У све литургије Православне Цркве и у највећи број Светих Тајни и молитвословља уграђени су променљиви или непроменљиви библијски одломци. О употреби Светог Писма у богослужењу, као и његовом значају, било је речи у педесет трећој емисији "Светотајинско богословље".
1.5.2019.

str.9195
Светотајинско богословље Детаљније


Тумачење Литургије - Велика јектенија као усрдно мољење литургијског сабрања - други део (четрдесет девета емисија)

Љубав по Богу је свеопшта и васељенска: Прима у свој загрљај све људе, сва места, сва времена. Савршена љуба љуби све људе подједнако! Ову љубав подражава наша света Црква и подсећа и нас верујуће да чинимо исто. Изливање управо те љубави је прозба велике јектеније у којој се молимо за град у коме живимо, за сваки град и земљу. Молимо од Господа и да се благослов Његове љубави прошири на ваздух, на земљу, на целокупну творевину. Молимо се Христу за све оне који путују морем, копном или ваздухом. Молимо се за болеснике, патнике, за сужње. Иштемо од Господа да свима њима животни напори и тешкоће постану пут у Царство Његово. Христос позива све уморне и натоварене да Му приђу и да се одморе (Мт. 28). Позива их у Храм на божанствену Литургију, будући да се у Храму Божијем налази радост за потиштене, весеље за тужне, утеха за измучене, починак за уморне. Молитвени дијалог ђакона и верног народа завршава се помињањем Пресвете Богомајке и свих светих са напоменом да испуњени миром васцели живот свој предамо Христу Богу. Ово предавање васцелог живота не постиже се лако, оно представља један поступан пут, те је због тога потребно и душекорисно да се увек и изнова кроз богослужење подсећамо да хришћански етос подразумева потпуно предавање Богу. Ово су само нека од питања у којима је било речи у новом издању емисије "Светотајинско богословље". Аутор емисије: Катихета Бранислав Илић
3.4.2019.

str.8995
Светотајинско богословље Детаљније


Тумачење Литургије - Проскомидија - други део (четрдесет пета емисија)

Помињање на Проскомидији, вађење честица за живе и почивше припаднике Цркве Христове, а затим и њихово спуштање у Свету Чашу, сматра се једним од значајнијих помињања у Цркви. Помињање, које је саставни део данашње Проскомидије, није улазило у састав припреме Дарова у раној Цркви, јер се оно већ садржало у Анафори. Готово не постоји извор који не говори о помињању као саставном делу Анафоре, мада се у различитим изворима налази на различитим местима и у различитим формама. Међутим, временом, како се усложњава процес припреме Дарова, помињање постаје њен део. Одговор Николе Граматика и преписка Илије Критског са једним од свештеника, први су сведоци који наводе праксу помињања. За разлику од проскомидијског, анафорално помињање је задржало прави смисао, смисао утеловљења народа у Тело Христово, тиме што је кроз читаву историју остало непосредно везано за узношење Дарова. Дакле, проскомидијско помињање је настало као последица пресликавања делова Анафоре на Проскомидију. Самим тим, помињање у Проскомидији је копија помињања у ходатајственој молитви. Међутим, веза проскомидијског и анафоралног помињања је временом, услед усложњавања чина Проскомидије, изгубљена јер је сâмо помињање на Проскомидији постало издвојено и честице постају својеврсна жртва, независна од анафоралне жртве. Четрдесет пета емисија "Светотајинско богословље" закључена је и поткрепљена дивном и надахнутом поуком Преподобног Порфирија Кавсокаливита о значају молитвеног помињања. Аутор емисије: Катихета Бранислав Илић
6.3.2019.

str.8857
Светотајинско богословље Детаљније


Тумачење Литургије – припрема и молитве узимања времена (четрдесет прва емисија)

Након пет уводних емисија у оквиру којих смо говорили уопште о Светој Евхаристији као централном догађају васцелог хришћанског живота, указавши на правилно поимање и правилан поглед на ову небо-земну тајну, четрдесет првом емисијом почињемо циклус емисија које посвећујемо тумачењу Свете Евхаристије. Пратећи освештани поредак нашег приступања Тајни над тајнама, своју пажњу смо усмерили на припрему са Свету Евхаристију, као и на она молитвена последовања која литург обавља пре сâмог приступања Светом Жртвенику, односно пре сâмог служења Свете Литургије, а која су у црвеној терминологији позната као "молитве узимања времена". Аутор емисије: Катихета Бранислав Илић
6.2.2019.

str.8760
Светотајинско богословље Детаљније


Света Евхаристија као центар хришћанског живота - други део (тридесет седма емисија)

"Наша вера сагласна је са Евхаристијом, и Евхаристија потврђује нашу веру", речи су Светог и богоносног оца нашег Иполита Римског. Та узајамна повезаност праве, истините вере Цркве са Евхаристијом Цркве посведочена је и код Апостола и Апостолских ученика, а то нам сведочи и пракса древне Цркве по којој су символи, исповедања вере, врло рано били укључени у Литургију, као што је то и данас. Сâм сатириолошки карактер Цркве, сâма природа и циљ Цркве - спасење људи у Христу, - чинили су да се сав живот и делатност цркве на Истоку одвија око Свете Евхаристије, свагда извирујући из ње и увирујући поново у њу. За самосазнање Цркве на Истоку без Евхаристије нема спасења, јер без Евхаристије нема Цркве, и зато свака манифестација бића и живота Цркве: у вери, и Духу Светом, у љубави, у благодати, у богослужењу, у локалној и надлокалној саборној организацији имала је на Истоку евхаристијски карактер. Ово су само неке од тема о којима је било речи у тридесет седој емисији "Светотајинско богословље". Аутор емисије: Катихета Бранислав Илић
9.1.2019.

str.8654
Светотајинско богословље Детаљније


Почасни јерархијски степени (тридесет трећа емисија)

У оквиру тридесет треће емисије "Светотајинско богословље", говорили смо о почасним јерархијским степенима. Наша пажња била је усмерена на службе хороепископâ и викарних епископâ, као и на службе митрополитâ, архиепископâ и патријарахâ. Подробно смо објаснили и почасне степене у презвитерској и ђаконској служби, са посебним нагласком да се на све наведене почасне јерахијске степене постављење врши молитвено на малом входу Свете Литургије. Из садржаја ове емисије можемо закључити да у Цркви Христовој ништа не бива без благослова и молитве Господу нашем који нас свагда на свештен, тајанствен и благодатни начин благосиља, како бисмо у нашем служењу, подвигу и хришћанском животу напредовали из славе у славу, у меру раста висе Његове, и како бисмо у погодно време и делатно испунили оне речи, дивног међу Апостолима, Апостола Павла који радосно кличе: Не живим више ја, него живи у мени Христос! Аутор емисије: Катихета Бранислав Илић
5.12.2018.

str.8504
Светотајинско богословље Детаљније


Тумачење хиротоније у свештени ђаконски чин (двадесет девета емисија)

У оквиру двадесет девете емисије "Светотајинско богословље", говорили смо о хиротонији у свештени ђаконски чин. У данашњој богослужбеној пракси ова хиротонија може бити обављена на потпуној Литургији (Светог Јована Златоуста или Светог Василија Великог), као и на Литургији Пређеосвећених Дарова. Поред тумачења молитава ђаконске хиротоније, у другом делу емисије наша умна пажња била је усмерена на христолошки поглед на свештенослужитељске службе у Цркви Христовој. Аутор емисије: Катихета Бранислав Илић
12.11.2018.

str.8425
Светотајинско богословље Детаљније


Тумачење хиротоније у свештени епископски чин - други део (двадесет пета емисија)

Настављајући наш умни пут тумачења чина хиротоније у свештени епископски чин нашу пажњу смо усмерили на сâмо последовање, како чина наречења, тако и сâме хиротоније. Детаљно тумачећи исповедање вере које изабрани и наречени епископ изговара пре свете архијерејске Литургије на којој ће бити хиротонисан, посебно смо објаснили символику великог орлеца на коме је изображен једноглави орао са раширеним крилима, а под чијим ногама се налази град који је богат мноштвом великих кула. Овај изображен град са кулама, по тумачењу Светог Симеона Солунског, представља епархије, а орао који лети над њим представља чистоту и висину богословља. Посебну ноту овој двадесет петој емисији "Светотајинско богословље" дали су звучни записи са наречења и хиротоније. Аутор емисије: Катихета Бранислав Илић
16.10.2018.

str.8292
Светотајинско богословље Детаљније


Света Тајна свештенства (двадесет прва емисија)

Богоустановљеност Свете Тајне Свештенства условљена је богоустановљеношћу и значајем саме јерархије новозаветне Цркве. Јерархија је у Цркви установљена да би била оруђе деловања Духа Светога у Светим Тајнама, у учењу и управљању Црквом, те да би се кроз њу – по прејемству од апостола, који су Духа Светога примили од Исуса Христа – ток благодати непрекидно разливао од Христа као извора и на временски и просторно удаљене народе. Очигледно, постављање лица која су призвана да буду оруђа деловања Духа Божијег може да изведе само Дух Свети, а не људи; сходно томе, начин постављања треба да буде нарочит, Божански, светотајински и при томе видљив“. Други циклус емисијâ "Светотајинско богословље" отпочео је тумачењем Свете Тајне свештенства. У оквиру дведесет прве емисије, којом и почиње други циклус, говорили смо о основама Православног учења о Светој Тајни свештенства. Аутор емисије: Катихета Бранислав Илић
20.9.2018.

str.8132
Светотајинско богословље Детаљније


Тумачење чина Свете Тајне брака - трећи део (седамнаеста емисија)

Седамнаеста емисија "Светотајинско богословље" посвећена је теми савршавања аколутије Свете Тајне брака у склопу Свете Евхаристије. Поред ове значајне теме Светотајинског и обредног односа између Свете Тајне брака и Свете Евхаристије, говорили смо и о садржају и значају молитвено-поучног чина (предбрачног испита) који се обавља пре чина Свете Тајне брака. У овој емисији закорачили смо на умни пут тумачења данашњег последовања Свете Тајне брака, о чему ћемо наставити да говоримо и у нашим предстојећим емисијама. Аутор емисије: Катихета Бранислав Илић
26.6.2018.

str.7861
Светотајинско богословље Детаљније


Тумачење чина Свете Тајне крштења - четврти део (тринаеста емисија)

Тринаестом емисијом „Светотајинско богословљеˮ привели смо крају наш циклус емисија у којим смо говорили о Светој Тајни крштења. У овој емисији пажњу смо посветили молитвеном чину омивања и пострижења новопросветљеног, којим се завршава двоједина Тајна у виду Свете Тајне крштења и Свете Тајне миропомазања. У другом делу емисије указали смо и да је обредно одвајање Свете Тајне крштења од Тајне над тајнама (Евхаристије) довело до мноштва проблема, о којима смо овом приликом у нашој емисији и говорили. Аутор емисије: Катихета Бранислав Илић
5.5.2018.

str.7648
Светотајинско богословље Детаљније


Последовања пре Свете Тајне крштења (девета емисија)

У деветој емисији "Светотајинско богословље" говоримо о аколутијама (последовањима) која претходе Светој Тајни крштења. На основу сведочанстава из древних богослужбених кодекса имамо прилику да дубље заронимо у настанак, развој и садржај ових последовања која су сагледана у молитви која се чита у први дан пошто жена роди, молитви којом се знаменује дете када добије име у осми дан по рођењу, као и у молитви породиљи која се чита у четрдесети дан. Аутор емисије: Катихета Бранислав Илић
31.3.2018.

str.7513
Светотајинско богословље Детаљније


Припрема за Свету Тајну крштења - први део (пета емисија)

Тема пете емисије "Светотајинско богословље" је припрема за Свету Тајну крштења. Црква Христова је по својој природи једна савршена и непрестана припрема, стога и у Светотајинском животу припрема заузима важно место. У првом делу емисије пажња је посвећена питању двојединог ритма Цркве - припреме и испуњења, али и питању на који начин долазимо до правилног и суштинског схватања (разумевања) Свете Тајне крштења и да ли је оно могуће пре, или тек након примања ове Свете Тајне. У другом делу емисије говорили смо о припреми за Свету Тајну крштења у раној Цркви. Аутор емисије: Катихета Бранислав Илић
1.3.2018.

str.7384
Светотајинско богословље Детаљније


О Светим Тајнама Цркве (прва емисија)

У првој емисији "Светотајинско богословље" говорили смо о појмовима светости и тајне у контексту Светотајинског живота. Поред тога било је речи и о христолошком, еклисиолошком и Светодуховском карактеру Светих Тајни и њиховом центаралном месту у хришћанском животу. У новом издању емисије "Светотајинско богословље" можете чути и да ли је правилно ограничавати Свете Тајне на број седам, али и на који начин Свете Тајне у Цркви бивају реципиране и актуализоване. Аутор емисије: Катихета Бранислав Илић
10.2.2018.

str.7230
Светотајинско богословље Детаљније


Тумачење Литургије – Заблагодаримо Господу (шездесета емисија)

Анафора или Узношење је централни део Литургије, у коме дарови природе – хлеб и вино, кроз предстојатеља литургијске заједнице (епископа или презвитера) бивају узнесени и принесени Богу Оцу, као врхунац и првенац бескрвне жртве Цркве као Тела Христовог, да би Духом Светим постали и били сâмо Тело и Крв Господа Исуса Христа, које примамо у себе као чисто и тајинствено сједињење са Богом. Анафора је космички догађај пројављен кроз помесну и локалну Цркву, јер се сва Црква, све и свако у њој приноси Богу, у живот вечне љубави. Све Божије од Божијих људи се приноси због свега и за све, од Постања до Другог и Славног Христовог доласка. Све узнесено Богу је и спашено од греха и смрти. Шездесета емисија "Светотајинско богословље" посвећена је тумачењу првог дела Анафоре. Емисија је поткрепљена дивним светоотачким тумачењима, као и звучним прилогом централног дела Свете Литургије из новосадског Саборног храма. Аутор емисије: Катихета Бранислав Илић
19.6.2019.

str.9405
Светотајинско богословље Детаљније


Тумачење Литургије - Прва и друга молитва верних и Херувимска песма (педесет шеста емисија)

Наше умно путовање у педесет шестој емисији "Светотајинско богословље" било је усмерено на тумачење прве и друге молитве верних, као и тумачењу Херувимске песме. У првој молитви верних литург благодари Господу што га је удостојио да прибегне милосрђу милости Његове и усрдно Га моли да га учини достојним да принесе евхаристијску Жртву. Сваки пут, када скрушено припадамо ногама Господњим, осећамо да стојимо чврсто, јер се не ослањамо на своје слабе ноге (самопоуздање и сујету), него на Његову благодат, до које нас води смирење. Када опет и много пута припадамо Господу, неосуђено стојимо пред страшним Жртвеником. Падамо, дакле, пред Христове ноге како би очистио наше душе да бисмо могли невино и неосуђено да стојимо пред светим Престолом. На ову велику истину подсећа нас друга молитва верних. У оквиру емисије нагласили смо и да се великим входом назива низ песама, молитви и свештених радњи које врше литург и сабрани народ, а почиње Херувимском песмом и читањем молитве. Црква нас позива да се припремимо за дочек Цара славе, Који улази у свети Град, како би нас ради био распет. Позива нас да заједно са Христом и ми кренемо путем мучеништва и да, заједно са Пресветом Мајком Његовом и љубљеним учеником, и ми станемо уз Крст поред Њега. Аутор емисије: Катихета Бранислав Илић
22.5.2019.

str.9275
Светотајинско богословље Детаљније


Тумачење Литургије – Светописамска чтенија - први део (педесет друга емисија)

Свето Писмо је у литургијском животу Цркве данас положено на средину Часне трпезе, на најважније место у храму. Полагање Библије у сâмо срце храма указује на средишње место Светог Писма у литургијском животу Цркве. Свето Писмо је централни актер прве литургијске процесије (Малог входа) и том приликом му се одаје посебно поштовање: целива се, кади га други ђакон, ако га има у служби. Оно, дакле, није обична богослужбена књига, јер се то не чини ни с једном другом књигом. На известан начин, оно значи присуство самог Христа – један од начина на који је Он присутан у Цркви. А Христос је присутан на много начина или на један свесабирајући начин – Он је Глава свога Тела, Он је у Путиру, Он је у Икони, Он је Литург.... Библија је такође вербална икона Христова и посебна форма његовог оваплоћења међу нама. Управо о овој важној теми односа Светог Писма и Литургије, разговарали смо у педесет другој емисији "Светотајинско богословље". Аутор емисије: Катихета Бранислав Илић
24.4.2019.

str.9173
Светотајинско богословље Детаљније


Тумачење Литургије - Велика јектенија као усрдно мољење литургијског сабрања - први део (четрдесет осма емисија)

Јектенија је саставни део скоро свих богослужењâ, Светих Тајни, као и многобројних молитвословљâ. Она је дијалошка молитва између ђакона (или презвитера) и народа Божјег, и као таква представља једну усрдну молитву читаве богослужбене заједнице. Настављајући са тумачењем освештаног тока Свете Литургије, ми смо у оквиру четрдесет осме емисије „Светотајинско богословљеˮ своју пажњу усмерили на велику (мирну) јектенију, која се произноси након почетног доксолошког возгласа „Благословено Царство...ˮ, о коме је било речи у нашој претходној емисији. Кроз велику јектенију човек учи да се моли са Црквом, да прима њену молитву као своју, да се моли као целокупно Тело Христово. To је од суштинске важности за свакога хришћанина, да разуме да у Цркву долази не да се моли индивидуално, приватно, одвојено, већ да ваистину буде интегрисан у молитву Сâмога Христа. Овај молитвени вапај богослужбене заједнице представља најприснији и најсавршенији вид нашег молитвеног општења са Господом, где се Њему истинском Богу обраћамо на један директан и непосредан начин тражећи (молећи) милост Његову. Поред саглашавања народа Божјег са прозбама, оно што је заједничко за све јектеније јесу и возгласи које на крају произноси презвитер. О свему наведеном и многим другим темама, које у нама побућује текст велике (мирне) јектеније, послушајте у овој емисији. Аутор емисије: Катихета Бранислав Илић
27.3.2019.

str.8962
Светотајинско богословље Детаљније


Тумачење Литургије - Проскомидија - први део (четрдесет четврта емисија)

У уводном делу четрдесет четврте емисије "Светотајинско богословље" своју пажњу смо посветили свештеним сасудима који се користе приликом савршавања Божанствене Евхаристије. Настављајући са тумачењем Литургије, објаснили смо први део чина Проскомидије (Предложења), са посебним нагласком на тумачење свештених радњи које литург чини, а које су саображене са одређеним молитвама. Четири молитвене реченице се пророчки односе на Господа нашег Исуса Христа Спаситеља, Који је пред непријатељима Својим био кротак и без гласа, као јагње пред својим господарем који располаже његовим животом. Трећа реченица нарочито је значајна, она гласи, да је Христос Спаситељ тако смирен да чак није ни захтевао поштовање закона приликом суђења. Њега су осудили само за једну ноћ у синедриону, што је истовремено било кршење свих закона суда, али Спаситељ није протествовао против тог безакоња. Четврта реченица, напротив, указује на то да је смирени Агнец (Јагње) Богочовек, нарочитог порекла; Његов род, Његово порекло не може се сазнати зато што је оно божанско. Аутор емисије: Катихета Бранислав Илић
27.2.2019.

str.8830
Светотајинско богословље Детаљније


Света Евхаристија као центар хришћанског живота - пети део (четрдесета емисија)

О Евхаристији као централном догађају у животу Цркве и поистовећивању Евхаристије са Црквом говори се на много места у Светом Писму и у светоотачким делима. Новозаветни списи, а нарочито еванђеље по Јовану и посланице Апостола Павла, су надахнути евхаристијским доживљајем заједнице Бога са човеком и односа човека према свету. Колики је значај Евхаристије за живот Цркве види се и по томе што су, упркос прогонима, први хришћани настојали да се по сваку цену окупљају на евхаристијским сабрањима. И Свети Игнатије Богоносац је на путу ка Риму, где је мученички пострадао за веру, саветовао хришћане у Филаделфији да се сакупљају на једну Евхаристију: Настојте да учествујете у једној Евхаристији, јер је једно тело Господа нашега Исуса Христа и једна чаша за сједињење крви Његове. Учење Светог Игнатија да је основ Цркве у Светој Евахристији, следили су и сви остали Свети Оци, који су у својим списима такође истицали да је она централна црквена Тајна, место истинског преображаја човека и света, у којој се једино може остварити потпуна заједница са Богом. Други део четрдесете емисије "Светотајинско богословље" посветили смо теми Свете Евхаристије као Сведуховском (Педесетничком) догађају. Аутор емисије: Катихета Бранислав Илић
30.1.2019.

str.8748
Светотајинско богословље Детаљније


Света Евхаристија као центар хришћанског живота - први део (тридесет шеста емисија)

Тридесет шестом емисијом "Светотајинско богословље" почињемо циклус емисијâ посвећених Тајни над тајнама - Светој Евхаристији. Света Евхаристија никад није схватана као једна од тајни у Цркви, него као тајна и откривење сâме Цркве, схватана је као тајна сабрања, тајна општења или заједнице и тајна јединства Христа и Његове Цркве, Христа и верујућих као удова Његовог богочовечанског Тела. У оквиру емисије нагласили смо и да Вршење Свете Евхаристије у Цркви никада није било само "анамнеза" Тајне Вечере Христове, меморијално спомињање (комеморација) или просто "понављање" Христове Тајне Вечере у смислу успомене на Христову жртву, већ актуализовање и литургијско оприсутњење за нас у Цркви, овде и сада, целокупног дела Христовог укључујући и есхатолошку реалност Царства Небеског. У закључку емисије, посебно смо истакли да од самих почетака видимо Свету Евхаристију као пројаву и откривење "Цркве Божје" у свету. Где се појављује назив Црква тамо се ради пре свега о Евхаристији, о евхаристијском сабрању (синаксису) или сабрању васцелог народа на једно "исто место" ради ломљења хлеба". Аутор емисије: Катихета Бранислав Илић
27.12.2018.

str.8626
Светотајинско богословље Детаљније


Богослужбене одежде (тридесет друга емисија)

Посебне богослужбене одежде за свештенослужитеље уведене су још у Старом Завету, док своје место у новом облику налазе у Новом Завету. Свештенослужитељи за време светог богослужења облаче посебне свештене одежде, које се, према три степена црквене јерархије, деле на ђаконске, презвитерске (свештеничке) и епископске. Свака од свештених одежди поред практичне намене, на првом месту има символичан значај који свештенослужитеља држи у духовној будности приликом савршавања узвишеног свештеног служења. У нашој тридесет другој емисији "Светотајинско богословље" говорили смо, како о историјату настанка богослужбеног одјејанија, тако и о символичном значају сваке од одежди које свештенослужитељи употребљавају приликом савршавања светог богослужења. Аутор емисије: Катихета Бранислав Илић
5.12.2018.

str.8503
Светотајинско богословље Детаљније


Служба ђакона (двадесет осма емисија)

Двадесет осму емисију "Светотајинско богословље" посветили смо служби ђакона у Православној Цркви. Ђаконска служба је настала у најранијем периоду Цркве Христове - апостолском. У Новом Завету у шестој глави Дела Апостолских читамо повест о избору првих ђакона, седморице ђакона јерусалимског храма и њиховог постављења на службу. Поред тога Свети Апостол Павле у Пастирским посланицама говори о врлинама које би требале да красе сваког ђакона. Свети свештеномученик Игнатије Антиохијски богомудро поучава о служби ђакона наглашавајући да они представљају незаобилазну карику у јерархији клира. Посебна драгоценост која је сачувана до данас јесте и последовање хиротоније у ђаконски чин које се налази у знаменитом делу Светог Иполита Римског "Апостолско предање". Аутор емисије: Катихета Бранислав Илић
31.10.2018.

str.8371
Светотајинско богословље Детаљније


Тумачење хиротоније у свештени епископски чин - први део (двадесет четврта емисија)

Епископска хиротонија подразумева служење у оквиру поверене му заједнице, но, његова служба, сходно структури хиротоније јесте односног карактера, што значи да није само усмерена на локални принцип. Тачније, епископ је чином рукоположења постао епископом васцеле Цркве расејане по свету. Архијереј своју службу прима искључиво на литургији која се савршава у дан недељни, чиме овај чин показује да идентитет епископског служења бива потврђен из есхатолошког темеља. Ову своју почаст епископ црпи из основног принципа на коме постоји Црква: из принципа локалног евхаристијског сабрања, коме је он глава и управитељ. Епископска служба је у основи служба која изображава икону Царства Божијег на земљи. Веран тип истините скиније, Царства Оца и Сина и Светога Духа, јесте света Евхаристија око епископа као првог, и оног који приноси дарове своје локалне Цркве Богу Оцу. За овај узвишени призив, потребна је служба презвитерска и служба ђаконска, јер епископ не може чинити ништа без клира и народа, и обрнуто. У овој емисији имали смо прилику да се о значају епископске службе поучимо из две приступне беседе: Најпре из беседе Његовог Преосвештенства Епископа мохачког Господина Исихија, викара Епископа бачког; а потом из беседе блажене успомене Његовог Преосвештенства Епископа јегарског Јеронима. У двадесет четвртој емисији "Светотајинско богословље" имате прилику да се упознате са основним тачкама правилног поимања избора и хиротоније у свештени чин епископа. Аутор емисије: Катихета Бранислав Илић
7.10.2018.

str.8173
Светотајинско богословље Детаљније


Света Тајна брака - брачне сметње (двадесета емисија)

Чињенице које је Црква издвојила као оне које представљају сметњу за правилно и благодатно утемељење брака и његово усавршавање у светотајинској пуноћи, називају се брачне сметње. У нашој двадесетој емисији "Светотајинско богословље", говорили смо о брачним сметњама увек полазећи од литургијских и канонских основа за њихово постојање, а такође сагледавајући их у њиховом обичајно-правном оквиру. У оквиру ове емисије, којом завршавамо први циклус, нагласили смо да су брачне сметње негативно одређене, особене и препознатљиве животне чињенице које представљају битне недостатке за склапање брака. Подсетили смо да су оне као такве одређене црквено-литургијским и канонским предањем, с једне стране, и државним законима из области породичног и брачног права, с друге. Наша умна пажња била је посебно посвећена крвном сродству, духовном сродству, сродству по усвојењу и тазбинском сродству, које и у црквеној и правној пракси представљају најзаступљенију брачну сметњу. Разговор о наведеним брачним сметњама употунили смо објашњењем правилног израчунавања њихових степена. Аутор емисије: Катихета Бранислав Илић
11.7.2018.

str.7905
Светотајинско богословље Детаљније


Тумачење чина Свете Тајне брака - други део (шеснаеста емисија)

У шеснаестој емисији "Светотајинско богословље" нагласак смо ставили на свештени историјски ход последовања Свете Тајне брака од њеног установљења до данас. Ослањајући се на светоотачка сведочанства, изложили смо да у прва четири века није било посебног чина Свете Тајне брака, већ је Евхаристија као Тајна над тајнама крунисала и благослољала брачну заједницу. Прво последовање Светотајинског благосиљања брачне заједнице налазимо од петог века. У овој емисији наша пажња усмерена је и на развој и уобличавање овог последовања, узимајући у обзир и историјске околности и индиректни утицај друштва на надограђивање овог свештеног чина. Аутор емисије: Катихета Бранислав Илић
19.6.2018.

str.7844
Светотајинско богословље Детаљније


Тумачење чина Свете Тајне крштења - трећи део (дванаеста емисија)

У дванаестој емисији "Светотајинско богословље" посебну пажњу смо посветили самом тренутку крштења. Приликом погружења у крштенску воду, сагледава се својеврсно тајинство - дар смрти и Васкрсења Христовог које се даје свакоме од нас, дар који ваистину јесте благодат крштења. Тема наше емисије било је и облачење у одећу непропадљивости у коју се новокрштавани облачи. У другом делу емисије наша пажња била је усмерена на Свету Тајну миропомазања која се у данашњој пракси савршава уз Свету Тајну крштења. Значење овог двоједног тајинства пројављује и три основна дара која се дарују човеку карактеришући његово високо призвање у меру раста Висине Христове: Царско, свештеничко и пророчко. Аутор емисије: Катихета Бранислав Илић
30.4.2018.

str.7614
Светотајинско богословље Детаљније


Припрема за Свету Тајну крштења - четврти део (осма емисија)

Припрема за Свету Тајну Крштења у периоду од шестог до једанаестог века доноси нам један значајан развој, али никако не одступа од већ добро познате форме о којој смо говорили у претходним емисијама, већ свој „нови“ развијени поредак темељи на богослужбеној пракси првих векова. Овакав вид богослужбеног развоја односио се на појединачне литургијске типове. У осмој емисији "Светотајинско богословље" посебну пажњу смо посветили припреми за Свету Тајну крштења у периоду од шестог до једанаестог века, као и припреми за крштење у рукописном предању од деветог до седаманаестог века. Аутор емисије: Катихета Бранислав Илић
23.3.2018.

str.7475
Светотајинско богословље Детаљније


Света Тајна крштења (четврта емисија)

Четврта емисија "Светотајинско богословље" посвећена је теми Свете Тајне крштења. Због чега се толико инсистира на значају Свете Тајне Крштења и када је оно као Тајна установљено? Због чега се крштење назива духовним рођењем? Како то у крштењу умире стари човек, а рађа се нови човек? Само се нека од питања о којима смо говорили у новом издању емисије "Светотајинско богословље". Аутор емисије: Катихета Бранислав Илић
22.2.2018.

str.7347
Светотајинско богословље Детаљније


Увод о емисији Светотајинско богословље

О значају Светотајинског богословља и Светотајинског живота у Цркви Христовој, као и о циљу и садржају новог циклуса емисија "Светотајинско богословље", са аутором емисије катихетом Браниславом Илићем разговарала је Мирјана Бановић.
5.2.2018.

str.7229
Светотајинско богословље Детаљније



Радио Православне Епархије бачке
Змај Јовина 4, Нови Сад 21000
Телефон: +381 21 402 403,
Tел/факс: +381 21 53 98 97
Мобилни телефон: +381 66 888 20 50
info@beseda.rs
www.beseda.rs